Kako pravilno dizajnirati svoju kuhinju, u obliku slova L, u obliku slova U, lineralne, moderne, rustične, sa ručkama, bez ručki, izrada web sajtova…

Kako pravilno dizajnirati svoju kuhinju

Pre započinjanja procesa projektovanja, najvažnije je razumeti kako će se kuhinja koristiti. Ovo je osnovni pristup koji svaki arhitekta mora da zna. Kuhinja ne može biti samo zaostali prostor ili prostor koji treba definisati na kraju projekta. Dizajneri moraju shvatiti da kuhinja ima različite tokove i različita radna područja koja treba integrisati tokom celog projekta.

Osim stila ili dizajna koji zahteva klijent, važno je definisati modul za optimizaciju performansi i minimiziranje troškova proizvodne različitih komada. Na ovaj način se mere sve komponente kuhinje pre nego što se definiše prostor u kome će biti smeštene.

 

Radni prostori i tok

Postoji niz studija koje su definisale pet opštih oblasti u kuhinji:

• Oblast ostave: prostor za skladištenje hrane, konzervirana roba, frižider;
• Skladišni prostor: aparati, pribor za jelo, posudje;
• Oblast sudopere: prostor za čisćenje;
• Oblast za pripremu hrane: idealan veliki prostor za rad;
• Oblast za kuvanje: šporet i rerna.

 

Ostava, sudopera, prostori za pripremu i kuvanje su stalno povezani i povezani su sa procesom pripreme obroka na najefikasniji mogući način. Sudopere, prostori za pripremu i kuvanje proizvode usku trouglastu radnu površinu koja vodi do različitih vrsta kuhinja.

 

Tipovi  kuhinje

Najčesći tipovi kuhinje koji se koriste:

• Linearne (dve paralelne linije)
• L – oblika
• U – oblika

U odnosu na ove konfiguracije, važno je razemeti kako funkcionišu različiti tokovi kretanja. „Radni trougao“ treba da bude gladak, izbegavajući ukrštena kretanja kada radi više od jedne osobe. U ovom trenutku uvek je dobro zapitati se „Kako bih voleo/la da koristim svoju kuhinju?“ ili „Šta mi se najviše sviđa ili ne sviđa u mojoj trenutnoj kuhinji?“, na ovaj način možemo osmisliti naše prostore sa više smisla.

 

Modulacija

Na početku dizajna i razvoja tlocrta, trebate zapamtiti da kuhinja nije samo nasumično povezivanje niza namestaja i aparata, već se sastoji od modula koji moraju slediti logiku proizvodnje. Ako dizajn nije jasan ili ne prati određene razumne gradjevinske parametre, može doći do sukoba arhitekte i proizvođača nameštaja.

Zbog toga tlocrt mora biti direktno povezan sa gornjim delovima prostorije, a svi uredjaji koji su uključeni u projekat moraju odgovarati modulaciji.

Modul se sastoji od sledećih elemenata:

• Donji modul: dno / poleđina / dve strane / jedna polica / jedna ili dvoja vrata / osnova / okvirne šipke;
• Gornji modul: dno / poleđina / dve strane / vrh / polica / jedna ili dvoja vrata / okvirne šipke;
• Modul tornja: dno / poleđina / dve strane / vrh / serija polica i vrata / osnova.

 

Da bi ste izbegli probleme, modulacija bi trebalo da bude uslov dizajna da se nijedan uređaj ne može postaviti pogrešno. Uređaji moraju biti ugrađeni u jedan modul kako se ne bi postavljali između dva različita modula. Na primer, ne možete staviti mašinu za pranje sudova, šporet ili ploču za kuvanje između dva modula. Ako se to uradi, nećete imati gde drugde da ih postavite (pošto ne bi postojala potpora), a to otežava instaliranje drugih elemenata poput vodovodnih i električnih vodova.

 

 

Standardne dimenzije

   Standardne dimenzije se sastoje iz širine, dubine i visine.

• Širina

Standardne širine modula su promenljive i zavise od upotrebe koju svaki modul ima. Obično rade u okruglim dimenzijama 30 cm, 40 cm, 50 cm, 60 cm, 75 cm, 80 cm, 90 cm, 100 cm – sve mere se smatraju od spoljne ivice do spoljne ivice modula.

Hardver koji želite da koristit će uticati na širinu modula. Šarke se uglavnom koriste na modulima sa vratima, dok fioke zahtevaju klizne fioke. Šarke zaista mogu uticati na širinu modula. U slučaju fioka, hardver takođe definiše širinu fioke. Tradicionalni klizači za fioke su napravljeni za fioke u veličinama od 40 cm, 50 cm ili 60 cm, dok napredniji klizači omogućavaju fioke do 120 cm širine. Važno je shvatiti da napredniji klizači za fioke, poput mekih zatvarača, koštaju više, pa se preporučuje upotreba najdužih mogućih. Postoje i drugi tipovi pribora koji kuhinju mogu učiniti stilskijom, poput rešetki za začine (15 do 20 cm), organizatora (40 do 60 cm), stalka za posuđe (viseće jedinice od 40 do 85 cm) itd.

 

 

• Dubina

Osnovni moduli imaju standardnu dubinu od 60 cm. Ovo merenje uzima u obzir da stranice imaju širinu od 58 cm i dodaje još 1,8 cm za širinu vrata. Radna ploča uvek treba da pređe meru dubine modula, tako da ako se nešto prolije po pultu, tečnost ne kaplje direktno na drvo. Dubina modula može se smanjiti za prostore koji ne uključuju aparate. Međutim, ne preporučujemo smanjenje dubine jer se to generalno odnosi na kuhinjska rešenja o kojima u početku nije bilo dobro smišljeno.

U slučaju gornjih modula, postoje dve različite veličine za rad: 30 cm ili 35 cm, oba služe različitim namenama. Kada koristite ugrađeni mikrotalasni dizajn, važno je zapamtiti da dno treba da bude najmanje 35 cm kako bi se ostavilo više prostora. U slučaju da modul koristi mikrotalasnu na dubini od 30 cm, dno bi trebalo da se proširi najmanje 5 cm.

Za tornjeve se preporučuje upotreba iste dubine osnove, idealno 60 cm. Kada razmišljate o rerni unutar tornja, ona mora biti duboka tačno 60 cm. Važno je imati na umu da rerni treba prostor od oko 10 cm koji ide sve do plafona kako bi se toplota oslobodila pozadi. Trenutno postoje rerne kojima nije potrebno ovo otvaranje, pa je uvek važno proveriti specifikacije svakog uređaja pre nego što razmislite o dizajnu modula.

 

• Visina

Za osnovne module generalno je predviđena visina 90 cm od poda do pulta. Moduli nikada ne smeju da budu u direktnom kontaktu sa podom zbog vlage, sa dodeljenim prostorom od 10 – 15 cm. U ponudi postoje serije prilagodljivih nogara, koji dozvoljavaju prilagođavanje za podove koji nisu 100 % ravni. Oni mogu biti zatvoreni sa šper pločom prekrivenom ivericom. Ploča mora imati udubljenje od najmanje 7,5 cm od ivice vrata. Postoji i opcija ostavljanja nogara na vidalu, ali to nije preporučljivo zato što to predstavlja mesto pogodno za skupljanje prašine.

U slučaju gornjih modula, oni su pričvršćeni za zid i moraju biti postavljeni na visini od 1,40 – 1,50 metara od poda. Ovo merenje je 100% povezano sa dubinom osnovnog modula. Što je dubina osnove manja, veća je preporučena visina gornjih modula. Ovo stvara radni prostor gde gornji modul nije prepreka. Važno je uzeti u obzir preporuke za odvod vazduha koji se koriste u projektu, jer svaka od njih ima određenu zapreminu izvlačenja vazduha koja zavisi od udaljenosti od pulta.

 

 

Materijali

         Kao i aparati, svi produkti i materijali imaju standardnu veličinu i ovo je ključno za dobijanje najboljih mogućih performansi.

Police i vrata

Prism TFL je glavni materijal koji se koristi za konstrukciju kuhinjskih ormarića i takođe se koristi za pravljenje polica i vrata. To je vrlo efikasan materijal, zato što je njegov predviđen životni vek duži od životnog veka same kuhinje, u proseku od 10 – 15 godina. Struktura ormarića može biti napravljena koristeći melamin od 15 mm debljine, dok se za vrata preporučuje debljina od 18 mm. Ova debljina je bolja za pravljenje rupa za šarke. Ako želite da produžite da životni vek kuhinje možete da napravite dizajn koji omogućava menjanje samo vrata, dok kuhinja zadržava svoju strukturu.

 

 

Pultovi

Postoji nekoliko vrsta materijala za izradu pultova.

Najčešće korišćeni su:

1. Laminat: gola površina je prekrivena listom laminata pod visokim pritiskom;
2. Kamen: najčešće korišćene vrste su kvarc, granit i mermer;
3. Ostalo: materijali koji su derivati jedinjenja kao što je akril.

Trenutni trend je da se pultovi prave što tanji tako da su produkti kamena i akrila, kao što je staron, vrlo popularni zato što imaju debljinu koja varira od 0,8cm do 1,5cm.

 

Podne daske (podnožje)

Za ovaj deo ormarića najbolje je koristiti produkte sa povećanom rezistencijom (otpornost) na vlagu, kao što je šperploča prekrivena laminatom.

 

Moduli ili prilagodljivi delovi

Kada imate kuhinjske ormariće postavljene između dva zida, morate da ostavite dodatni prostor. To je zato što konstrukcija baš nikada ne ispadne iste veličine kao plan. Ovi prostori se mogu dobiti primenom prilagodljivih komada, koji variraju od 5cm do 10cm.

Upotreba ovih vrsta zamena može biti izbegnuta u zavisnosti od toga kako je od samog početka dizajnirana kuhinja. Na primer, kada se dizajnira kuhinja lokacija frižidera ili trpezarije može da pomogne izbegavanju korišćenja prilagodljivih delova samo dodavanjem 5cm do 10 cm mestu prediđenom za frižider ili sto. U ovom slučaju umesto ostavljanja 70cm mesta za frižider, ostavljamo 75cm.

 

 

Postoje drugi slučajevi gde smo primorani da koristimo uklapajuće delove kao u kuhinji L – oblika. Da bi ovo izbegli moguće je napraviti prilagodljiv modul u ćošku. Modul ostaje razdvojen od zida za 20cm, nakon ugradnje, ako je manji nego projektovano biće samo tih 20cm koji prave razliku. Ne zaboravite da će taj prazan prostor biti sakriven pultom.

 

 

Trendovi

Postoji bezbroj opcija dostupnih za finiš kuhinje. Kombinacija boja i oblika su dostupne u svim željenim materijalima (melamin, keramika, ručke, aparati, itd). Zahvaljujući tome nije moguće imati neatraktivnu kuhinju, samo loše napravljenu ili isplaniranu.

Postoje mali detalji koji mogu da naprave razliku između moderne i tradicionalne kuhinje:

• Tanki pultovi: ovaj trend se sve više i više ponavlja na sajmovima internacionalnog dizajna koji prikazuju debljinu kabineta.
• Ugrađene ručke: one čine da vrata izgledaju ugladjeno, izbegavanjem upotrebe tradicionalnih ručki;
• Nove tehnologije: fioke 1m širine sa hardverom koji drži težinu ili ugradnja police za začine i vidjivih držača za posuđe, predstavljaju dobar primer nove tehnologije;
• Osvetljenje: upotreba LED svetala inkorporiranih (ukombinovanih) u ormariće za potpuno rešenje;
• Dizajn: različit Prism TFL laminat dizajni omogućavaju stilizovanje i personalizaciju svakog komada; kompletno unikatan stajling moguće je postići uz novu Nordic Contemporary liniju drvenih dizajna, sa prugama, teksturama i izgledom poput prirodnog drveta, raznim bojama od rustikalnog do dizajna sa Skandinavskijim osećajem ili novom jednobojnom bojom koja se, na primer, može savršeno uklopiti. Slično, način da se ormanu isporuči veća vrednost je zamena tradicionalne bele za jednu od ovih novih boja koje ističu ono što je uskladišteno unutra, poput posuđa.

 

 

Preporuke

• Koristite zaštitu za šrafove – one mogu biti sakrivene upotrebom drvenog tipla, proces je sporiji i skuplji ali bolje izgleda;
• Distanciranje pulta od ormarića je trend – međutim u ovom slučaju treba ostaviti dovoljno veliki prostor (idealno 30cm ili više) tako da je lako za čišćenje;
• Podne daske moraju biti napravljenje od rezistentnijih materijala – preporučljivo je ne koristiti isti melamin kao za ormariće s obzirom da nemaju isti životni vek pri upotrebi na nivou poda;

 

 

• Kvalitet hardvera je ključan u izradi kvalitetnog nameštaja – njegov životni vek se meri u ciklusima i postoje znatne varijacije između hardvera niskog i visokog kvaliteta;
• Pri dizajniranju nameštaja bez ručki mora se kosristiti određen logični raspored za otvaranje vrata – idealno bi bilo koristiti module duplih vrata i ako ima mesta za modul sa jednim vratima, stavite ga u ćošak;

 

 

• Pri korišćenju vrata iznad aparata (rerna, mikrotalasna) ostavite dovoljno prostora za ruku.