Sa približavanjem poslednjeg kvartala 2013. godine, brojni građani se pitaju da li je ostalo još uvek dovoljno novca za kupovinu stanova uz pomoć subvencije.

U Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) poručuju da u ovom trenutku novca ima sasvim dovoljno i da svi zainteresovani građani mogu da konkurišu za subvencionisane stambene kredite.

Ove godine za subvenciju iz budzeta je izdvojena jedna milijarda dinara i sa tim novcem planirano je da se odobri oko 1.700 subvencionisanih stambenih kredita. U ovom trenutku odobreno je oko 1.150, a novca ima za još oko 550 kredita, navode u Nacionalnoj korporaciji i dodaju da će preostali novac biti sasvim dovoljan da se omogući subvencionisanje stambenih kredita skoro do kraja 2013. godine.

Krediti se svakodnevno obrađuju i to bez zastoja, iako je sezona godišnjih odmora i mnogi građani su otišli put mora ili planina. „Trenutno je u obradi 30 zahteva za kredit, a svaki novi dan donosi i nove zahteve“, potvrdila nam je Jelena Juraković, iz NKOSK-a.

Podsećamo da je u nedavno objavljenom intervjuu za Halo oglasi nekretnine & građevinarstvo v.d. direktora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, Saša Jovanović naglasio da ukoliko je sa dokumentacijom sve u redu prosečno čekanje na odobravanje kredita je oko 40 kalendarskih dana od dana predaje dokumentacije banci do realizacije kredita.

Kako ne bi bilo zabune, nije na odmet ponoviti da se uz pomoć subvencije mogu kupiti svi stanovi koji su u novogradnji i koji se kupuju direktno od investitora, nevezano od grada u kome se nalaze. Važno je da je kupcu to prva nekretnina koju poseduje, jer na taj način ostvaruje i mogućnost povraćaja PDV-a, a sa tom količinom novca možete opremiti svoju stambenu jedinicu osnovnim nameštajem, ali i belom tehnikom.

Subvencionisanim kreditom možete kupiti i stanove koje gradi Građevinska direkcija Srbije, dakle u zgradama u naselju „Stepa Stepanović“, kao i u Ulici Dr. Ivana Ribara na Novom Beogradu. Statistika govori da je od ukupnog broja odobrenih kredita, do sada, na ove stanove otišlo 33.34% sredstava, što je manje od pola. Dakle, preostali novac otišao je za kupovinu novoizgrađenih stanova koje grade privatni investitori.

Skupština Srbije, usvojila je Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole i on će stupiti na snagu već sutra, 16. marta.

Prema usvojenom zakonu, nisu predviđeni nikakvi troškovi i naknade za upis objekata, osim ukoliko građani nemaju geodetski snimak, čime su u obavezi da taj trošak samostalno plate u visini od oko 100 evra.

Pravo upisa u katastar imaće svi oni objekti do 300 kvadratnih metara, stanovi u stambenim i stambeno-poslovnim zgradama do 200m², a poslovni prostor do 100m². Takođe, pravo na upis imaće i vikendice do 200m², zanatske radnje i pomoćni objekti do 100m² i garaže do 30m².

Kada je u pitanju vlasništvo nad zemljom, na kojoj se nalazi bespravno izgrađen objekat, takođe su usvojene nove stavke. Naime, ako je bespravno izgrađeni objekat na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja u korist nekog trećeg lica upisuje se pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljištu na kome je objekat izgrađen, zaključeno je na današnjem zasedanju.

To znači da je pravo svojine nad zemljištem na kome se nalazi bespravno podignut objekat moguće upisati na ime vlasnika, a sve što je potrebno jeste da vlasnik objekta dostavi nadležnom organu dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu.

Međutim, ako se bespravno izgrađen objekat nalazi na katastarskoj parceli koja je u svojini više lica, gde nije izvršena parcelacija, onda je potrebno podnošenje jednog od dokaza, navedenih u zakonu, i uz pismenu saglasnost suvlasnika, odnosno sukorisnika.

Trenutno u Srbiji postoji 1.3 miliona bespravno izgrađenih objekata, a do sada je podneto 700.000 zahteva za legalizaciju.